Svest o mentalnom zdravlju je napredovala u poslednjih nekoliko godina. O anksioznosti i depresiji govori se mnogo više nego ikada, čini se da većina razgovora na tu temu objedinjuje sve probleme mentalnog zdravlja. Istina je da uprkos tonu koji je usvojen u bilo kom broju članaka na ovu temu, anksioznost i depresija nisu dve zamenljive reči koje opisuju istu stvar.
Moguće je da imate anksioznost i depresiju u isto vreme. Čak je moguće da jedno može dovesti do drugog, ali to nije uvek slučaj. Može biti frustrirajuće za one koji pokušavaju da dođu do srži svojih borbi i na kraju ih stave pod kontrolu.
Danas ćemo pokušati da eliminišemo te frustracije odgovarajući na pitanja o anksioznosti i depresiji, kao i njihovom međusobnom odnosu.
Anksioznost – kada stvari krenu naopako
Verovali ili ne, određeni nivo anksioznosti je zapravo od pomoći.
Lutajući zemljom kao primitivni pećinski ljudi, kada je svaki korak predstavljao moguću pretnju našem postojanju, anksioznost je bila korisna u održavanju usredsređenosti i pokretanju borbe ili pak bekstva, kada se nađemo u stvarnoj opasnosti.
Zdrava anksioznost može biti način na koji nam telo kaže da bežimo iz zgrade koja gori, ili kao manje ekstreman primer, da se zatvorimo i naporno učimo pred ispit.
Međutim, anksioznost postaje problem je kada se instinkti za borbu, beg ili neka druga reakcija za samoočuvanje aktivira, a ne postoji realna opasnost. Problem nastaje kada navedena opasnost nije ni približno ozbiljna kao što nivo anksioznosti sugeriše.
To svakako ne znači da oni koji pate od anksioznosti preterano reaguju ili da ne postoji pravi problem. Umesto toga, situacija izaziva anksioznost do tako intenzivnog nivoa da, umesto da bude od pomoći, postaje štetna.
Uzmite naš raniji primer da je važan test na vidiku. Opet, zdrav nivo anksioznosti bi nas mogao podsetiti da je ovo važno i da treba dobro da se spremimo. Međutim, nivoi naše anksioznosti su bili previsoki, to bi moglo biti toliko iscrpljujuće da nas ne samo da sprečava da efikasno učimo (čime se povećava verovatnoća da padnemo na testu, a time se povećava verovatnoća da ćemo biti još više zabrinuti zbog budućih testova), ali stvaraju sve vrste simptoma koji nas sprečavaju da funkcionišemo normalno.
Ovo je kada se nađemo sa anksioznim poremećajem, ozbiljnim – iako izlečivim – stanjem koje može izazvati bilo koji broj simptoma, uključujući:
Nedostatak vazduha
Napad panike
Napetost mišića
Brz, jak ili nepravilan otkucaj srca
Vrtoglavica
Mučnina
Osećaj straha
Nemir i razdražljivost
Problemi sa spavanjem
Depresija – niži nivo
Depresija nije privremena i povremena nesreća i nezadovoljstvo, uprkos popularnim verovanjima. Depresija je dugotrajna i uglavnom uporna, uz osećaj ozbiljnog slabljenja, često do tačke da će oni koji prolaze kroz depresiju izgubiti sav osećaj zadovoljstva u stvarima u kojima su ranije uživali.
Dok se svet može činiti veoma intenzivnim i nemilosrdnim za nekoga ko se bavi anksioznošću, depresija često čini da svet deluje sporo, sivo i jadno.
Depresija u tolikoj meri utiče na ljude da bi bile potrebne čitave knjige da bi se na adekvatan način opisali svi načini na koje bi se mogla manifestovati kod nekoga.
Na jednom kraju skale, na primer, možete doživeti depresiju kao loše raspoloženje, gubitak motivacije i opšti osećaj letargije, dok na krajnjem kraju skale možete doživeti ozbiljne simptome kao što je potpuni nedostatak nade pa čak i suicidne misli.
Međutim, postoje neki uobičajeni simptomi koji su možda poznati mnogim ljudima koji pate od depresije. Ovi uključuju:
Malo ili nimalo entuzijazma da radite stvari u kojima ste nekada uživali
Konstantan umor i/ili tromost
Problemi sa spavanjem
Gubitak apetita ili prejedanje
Problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka
Osećaj beznadežnosti
Mračan/pesimistički pogled i nemogućnost da se vidi „izlaz“
Veze između depresije i anksioznosti
Iako je važno zapamtiti da anksioznost i depresija nisu ista stvar, to ne znači da se to dvoje povremeno ne ukrštaju.
Nije neuobičajeno da anksioznost na kraju izazove depresiju.
Sva ta napetost, panika i osećaj da ste stalno na ivici mogu biti ozbiljno iscrpljujući, ostavljajući osobu da se oseća letargično i beznadežno. Nije neuobičajeno da talas depresije usledi nakon perioda anksioznosti.
Anksioznost i depresija su brat i sestra, često se pojavljuju zajedno i zadaju dvostruki udarac. Kada dolaze u paru, simptomi anksioznosti i depresije su često ekstremniji i primetljiviji nego kod ljudi koji pate od samo anksioznosti ili samo od depresije.
Razlike između depresije i anksioznosti
Uprkos preklapanju simptoma oba stanja – posebno kada se javljaju u isto vreme – postoji nekoliko uočljivih razlika između anksioznosti i depresije.
Ako pokušavate da utvrdite sa kojim trenutno imate posla, uzmite u obzir sledeće:
Anksioznost često proizvodi višak energije – znojenje, drhtanje, nervoza, osećate se „na ivici“ ili kao da morate da se krećete.
Depresija obično rezultira gubitkom energije – osećanjem iscrpljenosti, letargije, generalno bez ikakvog pokreta ili motivacije.
Anksioznost često stvara zabrinutost da će se loše stvari dogoditi – Oni sa anksioznim poremećajima obično ne žele da se dogodi loša stvar, ali su previše zabrinuti da će se dogoditi.
Depresija može stvoriti osećaj beznađa u pogledu budućnosti – Osobe koje pate od depresije često ne brinu toliko jer veruju da „znaju“ da su loše stvari neizbežne i prestaju da brinu o budućnosti jer izgleda mračno, očajno i neizbežno.
Anksioznost može da proizvede efekat „trkačkog mozga“ – stalno razmišljanje, projektovanje u budućnost, igranje scenarija u umu. Um može izgledati bučno, pretrpano i zauzeto.
Depresija može da uspori razmišljanje – Umesto preterano zauzetog uma, dešava se suprotno, buka i nered anksioznosti se zamenjuju samo opštim osećajem straha i očaja u vezi sa budućnošću.
Anksioznost može proizvesti čitavo mnoštvo emocija – zabrinutost, ljutnju, zabrinutost, nervozu, razdražljivost.
Depresija često proizvodi nedostatak emocija – osim opšteg, duboko usađenog osećaja tuge i uzaludnosti.
Šta da radite ako patite od anksioznosti ili depresije?
Dobra vest je da bez obzira da li imate posla sa depresijom, anksioznim poremećajem ili kombinacijom ova dva stanja, oba stanja se mogu lečiti, tako da ne morate da patite dugo.
Lekar može da prepiše antidepresive, lekove koji rešavaju hemijsku neravnotežu u mozgu koja je često povezana sa poremećajima kao što su anksioznost i depresija. Oni takođe mogu biti u mogućnosti da vas upute na savetovanje ili drugu podršku kao što je terapija kognitivnog ponašanja, koja vam može pružiti moćne i efikasne tehnike za upravljanje i borbu protiv oba stanja.
Dok čekate na termin (ili jednostavno ne želite da idete putem lekova), postoji nekoliko stvari koje možete da uradite upravo sada da biste ublažili svoje simptome.
- Budite aktivni
Da li ste znali da vežba može biti jedna od vaših moćnih odbrana protiv depresije i anksioznih poremećaja?
Ne samo da vežbanje oslobađa dopamin koji izaziva osećaj sreće i zadovoljstva, već može i da vas posle toga učini smirenim i opuštenim. Dobar, dug trening takođe može da vas umori, čineći spavanje malo lakšim.
- Probajte jogu
Preferirate nešto malo manje naporno od sveopšteg, zahtevnog treninga ili trčanja od pet kilometara? Istražite lokalne časove joge ili tai čija i nastavite.
Većina časova je izuzetno dobrodošla za početnike, a blagi pokreti i tehnike disanja mogu se pokazati jednako korisnim kao i intenzivnija vežba kada je u pitanju poboljšanje raspoloženja i opuštanje.
- Dišite duboko
Govoreći o tehnikama disanja, praktikovanje određenih vežbi disanja ili čak provođenje samo nekoliko minuta u meditaciji može se pokazati veoma efikasnim u borbi protiv anksioznosti, depresije i drugih stanja mentalnog zdravlja.
Najbolji deo je što ne morate čak ni da idete na čas da biste naučili tehniku ili određenu meditaciju. Youtube je pun zaista dobrih vođenih meditacija i vežbi disanja koje možete da radite bilo gde.
- Hranite se zdravo
Naučnici su otkrili snažnu vezu između prekomerne potrošnje šećera i depresije kod muškaraca. Iako ista veza nije pronađena kod žena, smanjenje šećera i konzumiranje više svežeg voća i povrća može imati ogromne zdravstvene koristi za oba pola.
Smanjenje šećera daje vam više energije što može biti od velike pomoći u borbi protiv osećaja letargije i tromosti koji često prate depresiju.
Takođe je poznato da i šećer i kofein povećavaju osećaj napetosti i anksioznosti, pa razmislite o prelasku na vodu ili čaj bez kofeina kako biste se osećali opuštenije.
- Pričajte sa nekim
Konačno, uvek zapamtite da niste sami.
Ne žele svi da pričaju sa prijateljem ili rođakom, a neki ni nemaju tu mogućnost. Ali još uvek postoje psihoterapeuti, psihijatri i telefonske linije za pomoć kojima se možete obratiti.
Ako su vaša osećanja depresije toliko jaka da osećate da biste mogli da povredite sebe, nemojte patiti sami. Pomoć je pri ruci bez obzira gde se nalazite u svetu. Razgovarajte sa nekim i dobićete ljubav i podršku koja vam je potrebna.
Anksioznost i depresija su različite uprkos sličnostima koje dele i činjenici da teška anksioznost može dovesti do depresije.
Odnos između anksioznosti i depresije može biti komplikovan. Ali upoznavanje razlika i sličnosti između njih dvoje je veliki korak u dobijanju pomoći i podrške koja vam je potrebna.
