KONTAKT

Manjak samopouzdanja možemo prepoznati kroz preteranu  ljubaznost, neiskazivanje sopstvenog mišljenja, strah od sebe i drugih, preterana samokritičnost, odlaganje obaveza…

Zlostavljanje, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Nesanica predstavlja poremećaj sna i jedan je od prvih simptoma koji prethodi bolesti spavanja. Nesanica uglavnom dovodi do poremećaja uobičajenog dnevnog ciklusa, tako da osobe koje imaju ovaj problem često zamene dan i noć, ukoliko su uopšte sposobni da zaspe tokom dana.

Medicinska definicija stresa naglašava da je stres prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji. U tom smislu, stres je svaka neprilagođena, loša reakcija organizma koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom.

Emotivna manipulacija može se definisati kao vršenje neprimerenog uticaja na drugu osobu izobličavanjem stvarnosti i emotivnim iskorištavanjem, sa namerom da se „žrtva“ iskoristi i oduzme joj se moć i kontrola.

Psihosomatske bolesti su stanja koja ispoljavaju telesne simptome, ali njihov glavni uzrok su psihoemocionalni poremećaji. Psihosomatski poremećaji se najčešće manifestuju poremećajima u radu gastrointestinalnog trakta, bolovima u mišićima, zglobovima, maloj karlici i glavoboljama. Često imaju tendenciju da nastanu spontano, bez veze sa spoljnim faktorima. Posebnost psihosomatskih poremećaja je da u prisustvu teških telesnih simptoma dijagnoza ne pokazuje prisustvo bilo kakve telesne bolesti. Kada lekari dijagnozu ne potvrde, možemo govoriti o verovatnoći psihosomatskog poremećaja.

Sindrom sagorevanja ili “burn-out” sindrom je fenomen koji se uglavnom dovodi u vezu sa hroničnim stresom na radnom mestu, ali može se odnositi i na druge životne kontekste u kojima je osoba izložena kontinuiranom stresu.

Empatija je sposobnost stavljanja sebe u tudje cipele, dakle stavljanja sebe u poziciju drugoga, razumevanje na dubljem nivou, poistovećivanje na neki način.

Emocija besa je vrlo snažna emocija i javlja se u situacijama u kojima opažamo da neko radi nešto nedopustivno, nešto za šta naš sistem vrednosti kaže da se ne sme!

Pojam asertivnost potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. U našem jeziku najadekvatniji prevod ovog pojma bi bio samouverenost, samopozanost. Lange i Jakubowski definišu asertivnost kao: “Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavnje drugih“ (Lange & Jakubowski, 1976). U skladu sa definicijom koju iznose autori asertivnost predstavlja:

• Izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominiaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga
• Samopoštovanje i poštovanje drugih, po principu – Ja sam vredna osoba, Ti si vredna osoba
• Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima
• Samozaštitno ponašanje – osoba čuva svoje dostojanstvo u situacijama kada postoji opasnost da bude izmanipulisana, zloupotrebljena ili iskorišćena.

Adikcija ili zavisnost je podložnost ili robovanje nekoj štetnoj navici, najčešće psihoaktivnoj supstanci, alkoholu, kocki ili igricama. Adikcija je vrsta psihičkog poremećaja, bolest zavisnosti koja može biti fiziološka, psihološka, bihevioralna ili konzumptivna. Zavisnost se leči kao i svaka druga bolest, ima svoju dijagnozu, prognozu i tok terapije.

Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi mentalnim zdravljem. Dakle, psihijatar je doktor koji je specijalizovan za brigu o  mentalnom zdravlju. Psihijatar je zadužen za dijagnozu, prevenciju i farmakoterapiju (terapiju lekovima) psihijatrijskih poremećaja ili mentalnih oboljenja.

Psiholog  se bavi proučavanjem ličnosti na različitim nivoima i u različitim kontekstima u okviru velikog broja profesija. Od psihijatra se razlikuje po tome što, iako postavlja dijagnoze koristeći isti DSM priručnik, nije lekar i ne prepisuje lekove.

Psihoterapija kao jedini instrument koristi razgovor, to jest verbalnu interakciju između terapeuta i klijenta. Za razliku od psihijatara, psihoterapeuti ne dijagnostikuju poremećaje i ne prepisuju lekove. Takodje, psihoterapeuti ne koriste standardizovane testove kao psiholozi. Psihoterapeuti ne nazivaju ljude koji dolaze na konsultacije pacijentima već klijentima jer takvom nominacijom dolazi do izražaja ravnopravnost izmedju njih. Kada klijenti dolaze kod psihoterapeuta to nije pregled, već seansa. Takve seanse tipično traju izmedju 50 i 60 minuta, održavaju se jednom nedeljno, u isto vreme i na istom mestu zbog kontinuiteta podrške.

Anksioznost se najčešće definiše kao neodređeni strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na jasnu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno „osećaj da će se nešto loše desiti“. Zato se ona često naziva i slobodno lebdeći strah.

Panični napad predstavlja naprasni, snažni strah koji opseda bilo gde i u bilo koje vreme, a da pritom nije izazvan realnom opasnošću. Strah je preplavljujuć, paralizujuć i izaziva snažne psihofizičke simptome, koji nisu posledica fizičkih oboljenja.

Fobija je prenaglašeni i neosnovan strah koji se iznova javlja u kontaktu sa određenim objektima (situacijama) koje nisu objektivno opasne.

Depresiju  definišemo kao stanje neraspoloženja i otpora ka bilo kojem vidu aktivnosti. Depresija utiče na misli osobe, njeno ponašanje, osećanja i poželjnost u društvu. Depresija se može javiti u bilo kom životnom dobu, ponekad naizgled i bez razloga.

Sama složenica govori nam da je u pitanju pouzdanje u samoga sebe, verovanje u sopstvene sposobnosti. Samopouzdanje ili samouverenost je stanje koje podrazumeva pozitivno vrednovanje sopstvenog bića i ličnosti; svojevrsno “merilo” koje pokazuje koliko cenimo ono što jesmo, koliko poštujemo svoje dobre osobine i vrednosti. Samouverenost je emocionalna sigurnost koja se može učiti, vežbati i usavršavati.

Hipohondrija je intenzivna anksioznost vezana za sopstveno zdravlje, odnosno opsednutost strahom od oboljevanja od neke teške i neizlečive bolesti, obično čas jedne, čas druge.

Emocionalni problemi su problemi koji kod vas izazivaju bes, tugu, brigu, uznemirenost… Emotivni problemi su takođe problemi zbog kojih se klijenti najčešće obraćaju za pomoć psihologu. Kada ljudi ne tretiraju emocionalne probleme oni mogu uticati na kvalitet života i izazvati intenzivne, neprijatne i disfunkcionalne osećaje (kao što su: depresija, panika, bes, stid, osećanje krivice itd), zbog kojih se osećaju loše i nisu u stanju da ih promene. Neki od primera emocionalnih problema su: strah od gubitka partnera, preterana ljubomora, strah od javnog nastupa, preterana stidljivost u odnosima sa drugima, depresija, napadi panike, agorafobija, erektilna disfunkcija itd.